12.09.2020
Најмлађи потпоручници Војске Србије: Бити официр велика је привилегија, част и изазов за младог човека
Указом председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, у први официрски чин на данашњој свечаности одржаној у касарни „Генерал Јован Мишковић“, произведено је 152 кадета 140. и 141. класе Војне академије и 6. класе Медицинског факултета Војномедицинске академије.
Годинама уназад, промоција најмлађих потпоручника Војске Србије приређивана је испред Дома Народне скупштине, али уважавајући и поштујући мере епидемиолошке заштите од ширења вирусне инфекције Ковид-19, свечаност је после 14 година поново одржана у кругу Војне академије, без присуства породица, пријатеља и публике.
Ипак, новонастале околности нису спречиле одржавање ове важне свечаности, на којој су најмлађим официрима наше војске упућене честитке за вредан рад током школовања и жеље да храбро, поносно и одано наставе да служе својој земљи и свом народу.

Традиционално, свечаност се завршила бацањем шапки увис и радосним осмесима младих официра који једва чекају да ступе на своје прве официрске дужности.
Како је протекло школовање на Војној академији и Медицинском факултету ВМА, који су изазови били највећи и шта је то што ће заувек памтити, разговарали смо данас са најбољим потпоручницима, којима је за успех постигнут током школовања председник Вучић данас уручио пиштоље са посветом.

- Официрски позив је узвишен и частан и за њега треба да се определе сви чије су мисли и срца испуњени љубављу према отаџбини – каже потпоручник Златић и додаје да из периода проведеног на школовању носи само најлепше животне успомене, потребна знања и искуства која су непроцењиво богатство које се не може купити. Захваливши професорима и старешинама који су оставиле трајан траг на морални и образовни напредак, као и породицама и пријатељима, он је нагласио да је завршетак школовања за све њих истовремено и нови почетак и да од данас храбро иду у нове победе.

- Бити официр велика је привилегија, част и изазов за младог човека. На пријемном за упис у Војну академију била сам друга на листи. То је био велики успех због којег су сви у мојој породици били поносни и срећни. Подршка од породице и пријатеља је јако битна за све нас. Специфично је да овде, на Војној академији, живимо сви заједно и што смо кроз све године школовања бодрили једни друге да идемо напред, заједно проводили и тешке и лепе тренутке. Због тога је овај дан посебно емотиван и важан за нас, јер је он круна нашег школовања – поручила је потпоручник Анђела Богојевић.

- Од свега, највише ћу памтити другарство. У колективу смо такви да када је најтеже ми смо најсложнији, а када је лако сви се дружимо и смејемо. Драго ми је и због тога што ћу, где год да одем, имати код кога да свратим, јер у било ком делу Србије познајем некога. Такође, сећаћу се што су нам на Војној академији биле омогућене ваннаставне активности. Имао сам част да представљам Војну академију на такмичењу у атлетици, у Москви. Обишао сам Војну академију у Атини, што је изузетно искуство – присећа се потпоручник Живковић.
Млађим генерацијама потпоручник Живковић препоручује да упишу средње и високе војне школе пре свега због колективног духа који нема премца у другим образовним установама и због части коју официрски позив и униформа носе.
- Припремамо се да будемо увек спремни за све изазове, ризике и претње по Републику Србију. Тиме ћемо се бавити цео живот. Надамо се да их неће бити, али ако их и буде, спремни смо – истиче потпоручник Живковић.

- За Медицински факултет ВМА одлучио сам се јер ми је омогућио да спојим два племенита позива – лекара и српског официра. Овај факултет омогућио ми је широко теоријско и практично знање. Због мањих група, услови за рад су много бољи и професори и асистенти могу да се посвете сваком кадету посебно, што и јесте пракса на нашем факултету, као и да свако од нас има ментора који га прати током целог студирања. Услови за рад су изузетно добри. Имамо велику могућност практичног рада већ од првих година студирања – наглашава потпоручник Младеновић.

Тренутак када је први пут имала прилику да самостално управља хеликоптером, потпоручник Тијана Миленковић каже да ће заувек памтити.
- Први пут сам сама у хеликоптер ушла у четвртој години школовања, на почетку обуке на аеродрому у Батајници. Био је невероватан осећај. Пре тога нисам имала прилику да летим на таквом типу ваздухоплова, јер хеликоптер се разликује од авиона и због брзине и висине на којој лети. Невероватан доживљај је било самостално летење, а први самосталан лет не може да се опише као било који други – поручује потпоручник Миленковић и додаје да је свима који желе да постану пилоти пре свега потребна жеља и храброст да се одваже и упишу Војну академију.

Потпоручник Лидија Петровић, такође је пилот хеликоптера.
- Када сам први пут села у хеликоптер, само сам потврдила љубав према летењу. Пронашла сам себе и знала да је то оно чиме желим да се бавим у животу. Тај први лет био ми је јако битан јер ме је додатно мотивисао да још више радим, трудим се и слушам, да успем и добијем летачки знак и бавим се овим послом. Кроз неколико година себе видим као наставника летења. Волела бих да се окушам у томе, а у даљој каријери волела бих да летим и на новим хеликоптерима, попут Х-145. То је нешто ново у нашој земљи и сматрам да је велики изазов летети на доста бољој технологији него што сам имала прилику до сада – рекла је потпоручник Петровић.
Наши саговорници, од данас официри Војске Србије, истичу да се на Војној академији стичу пријатељи за цео живот и да колектив има важну улогу за напредак појединца. Колико год да је нешто тешко, на Војној академији имате са ким да поделите, кажу и са радошћу истичу - много је више оног лепог, а најлепше је када добијете први официрски чин као круну школовања.


Обраћање потпоручника Огњена Златића
Изјава потпоручника Анђеле Богојевић
Изјава потпоручника Младена Живковића
Изјава потпоручника Хаџи Миодрага Младеновића
Изјава потпоручника Лидије Петровић
Изјава потпоручника Тијане Миленковић