14.05.2020
Милутин Пушара остаће упамћен по поштењу, искрености и доброти
Милутин Пушара рођен је 18.септембра 1960. године у Сарајеву.
Војну гимназију "Иво Лола Рибар" у Загребу завршио је 1979. године. Војно школовање наставља на Војној Академији КоВ и 1983. године постаје официр артиљерије, што је и остао до краја свог живота. Од тог дана, наш Милутин, живео је за Војску и за све њене припаднике. Завршио је и генералштабну школу 1999. године.
Војну гимназију "Иво Лола Рибар" у Загребу завршио је 1979. године. Војно школовање наставља на Војној Академији КоВ и 1983. године постаје официр артиљерије, што је и остао до краја свог живота. Од тог дана, наш Милутин, живео је за Војску и за све њене припаднике. Завршио је и генералштабну школу 1999. године.

У својој каријери службовао је у Шибенику, Крагујевцу, Ваљеву, Бачкој Тополи и Београду, а за свој рад оцењиван је врло добрим и одличним оценама и више пута је награђиван.
Његово познавање војног заната представљао је изузетан спој теорије и праксе. Разговори о војном занату са Милутином били су као партија шаха. Морали сте бити потковани теоријом али и имати искуства из праксе. Говорио је увек и истицао оно шта је ваљало али и оно што је требало урадити другачије. Његова сталоженост, мирноћа, доследност и боја гласа уливали су поверење.
Дана 11. маја престало је да куца срце нашег официра, наставника, деде, оца, мужа, сина, брата, стрица, кума, великог пријатеља и друга Милутина.
Небројене поруке његових пријатеља, колега и посебно полазника на друштвеним мрежама, говоре о величини која је био и која ће остати.
Милутин је својим племенитим делима оставио неизбрисив траг у нашим животима и стекао велики број искрених пријатеља. Остаће упамћен по поштењу, искрености и доброти коју је имао.