Научни скуп „ Косово и Метохија – безбедносни изазов и/или перспектива Републике Србије“

Институт за стратегијска Универзитета одбране организовао је данас у Дому Гарде на Топчидеру, научни скуп под називом „Косово и Метохија – безбедносни изазов и/или перспектива Републике Србије“. Носећа идеја одржавања скупа била је разматрање безбедносних изазова и могуће перспективе косовско–метохијског проблема као кључног питања националне безбедности Републике Србије.



Данашњој активности присуствовали су в.д. помоћника министра одбране за политику одбране господин Предраг Бандић, ректор Универзитета одбране, генерал-потпуковник доц. др Горан Радовановић, , начелник Војне академије пуковник, проф. др Срђан Благојевић, начелник Школе националне одбране, пуковник Мићо Сувајац, представници Министарства одбране, Војске Србије, Универзитета одбране, научних института, универзитета као и други чланови академске заједнице из земље и иностранства.

Отварајући скуп, ректор Универзитета одбране истакао је да решење „косовског питања“ представља најзначајнију компоненту одржавања и учвршћивања државно-територијалног интегритета Србије и стабилности у окружењу.

– „Косовско питање“ заокупља посебну пажњу српске државе још од Берлинског конгреса и стварања Призренске лиге, да би у доба друге Југославије задобило виталан значај за опстанак Републике Србије. Као културно и духовно упориште српског народа и државе, Косово и Метохија представља безбедносни проблем највишег степена с којим се Република Србија тренутно суочава. Наглашена агресивност која прати деловање привремених приштинских институција, посебно угрожавање егзистенције српског живља у овом простору и његовог културног и духовног наслеђа, чине претње националној безбедности Републике Србије највишег степена – рекао је генерал Радовановић.



Након ректора Универзитета одбране скупу се обратила директорка Института за стратегијска истраживања, ванр. проф. др Јованка Шарановић, указујући да се питање косовско-метохијског проблема непрестано налази у фокусу истраживачке пажње Института, што се од овакве институције и очекује.

– Актуелни аспекти кризе на КиМ из 1998, Генеза сукоба на КиМ из 2004, Анализа кризе и предлог стратегије Републике Србије за решавање статуса КиМ из 2004. године, чине пројекте који су до сада реализовани унутар Института по питању разматрања косовско-метохијске кризе. Поред њих, Институт је пажњу овом проблему посветио организовањем или учествовањем у различитим научним скуповима – истакла је Шарановић.



Износећи закључке, проф. Шарановић је истакла да су данашања излагања сасвим сигурно дала један нови поглед на косовско-метохијску проблематику и да различите идеје, изнесене током скупа, несумњиво представљају допринос стратешком промишљању могућих модалитета решавања ове проблематике.

Актуелност теме, оџив бројних излагача и гостију као и садржај пристиглих радова представљали су основу за плодотворну дебату вођену кроз три панела: ''Перспективе косовско-метохијске безбедности: геополитички аспекти''; затим ''Идентитетска трвења: узроци, упоредне анализе и могућа решења'' и, последњи, ''Стратегија и мека моћ у косовско-метохијској безбедносној парадигми''.