Milutin Pušara ostaće upamćen po poštenju, iskrenosti i dobroti
Milutin Pušara rođen je 18.septembra 1960. godine u Sarajevu.
Vojnu gimnaziju "Ivo Lola Ribar" u Zagrebu završio je 1979. godine. Vojno školovanje nastavlja na Vojnoj Akademiji KoV i 1983. godine postaje oficir artiljerije, što je i ostao do kraja svog života. Od tog dana, naš Milutin, živeo je za Vojsku i za sve njene pripadnike. Završio je i generalštabnu školu 1999. godine.
Vojnu gimnaziju "Ivo Lola Ribar" u Zagrebu završio je 1979. godine. Vojno školovanje nastavlja na Vojnoj Akademiji KoV i 1983. godine postaje oficir artiljerije, što je i ostao do kraja svog života. Od tog dana, naš Milutin, živeo je za Vojsku i za sve njene pripadnike. Završio je i generalštabnu školu 1999. godine.
Početna dužnost u vojničkoj karijeri bila mu je komandir 1. voda haubica 105 mm. Bio je on i Načelnik štaba mešovitog artiljerijskog puka, Pomoćnik za pozadinu mabr, Načelnik artiljerije u Komandi korpusa i na kraju, kao iskusan oficir koji je odavno prevazišao nivo roda artiljerije i postao vrhunski vojni znalac, postao je 2003. godine nastavnik Vojne akademije.
U svojoj karijeri službovao je u Šibeniku, Kragujevcu, Valjevu, Bačkoj Topoli i Beogradu, a za svoj rad ocenjivan je vrlo dobrim i odličnim ocenama i više puta je nagrađivan.
Njegovo poznavanje vojnog zanata predstavljao je izuzetan spoj teorije i prakse. Razgovori o vojnom zanatu sa Milutinom bili su kao partija šaha. Morali ste biti potkovani teorijom ali i imati iskustva iz prakse. Govorio je uvek i isticao ono šta je valjalo ali i ono što je trebalo uraditi drugačije. Njegova staloženost, mirnoća, doslednost i boja glasa ulivali su poverenje.
Dana 11. maja prestalo je da kuca srce našeg oficira, nastavnika, dede, oca, muža, sina, brata, strica, kuma, velikog prijatelja i druga Milutina.
Nebrojene poruke njegovih prijatelja, kolega i posebno polaznika na društvenim mrežama, govore o veličini koja je bio i koja će ostati.
Milutin je svojim plemenitim delima ostavio neizbrisiv trag u našim životima i stekao veliki broj iskrenih prijatelja. Ostaće upamćen po poštenju, iskrenosti i dobroti koju je imao.
U svojoj karijeri službovao je u Šibeniku, Kragujevcu, Valjevu, Bačkoj Topoli i Beogradu, a za svoj rad ocenjivan je vrlo dobrim i odličnim ocenama i više puta je nagrađivan.
Njegovo poznavanje vojnog zanata predstavljao je izuzetan spoj teorije i prakse. Razgovori o vojnom zanatu sa Milutinom bili su kao partija šaha. Morali ste biti potkovani teorijom ali i imati iskustva iz prakse. Govorio je uvek i isticao ono šta je valjalo ali i ono što je trebalo uraditi drugačije. Njegova staloženost, mirnoća, doslednost i boja glasa ulivali su poverenje.
Dana 11. maja prestalo je da kuca srce našeg oficira, nastavnika, dede, oca, muža, sina, brata, strica, kuma, velikog prijatelja i druga Milutina.
Nebrojene poruke njegovih prijatelja, kolega i posebno polaznika na društvenim mrežama, govore o veličini koja je bio i koja će ostati.
Milutin je svojim plemenitim delima ostavio neizbrisiv trag u našim životima i stekao veliki broj iskrenih prijatelja. Ostaće upamćen po poštenju, iskrenosti i dobroti koju je imao.