Naučni skup „ Kosovo i Metohija – bezbednosni izazov i/ili perspektiva Republike Srbije“

Institut za strategijska Univerziteta odbrane organizovao je danas u Domu Garde na Topčideru, naučni skup pod nazivom „Kosovo i Metohija – bezbednosni izazov i/ili perspektiva Republike Srbije“. Noseća ideja održavanja skupa bila je razmatranje bezbednosnih izazova i moguće perspektive kosovsko–metohijskog problema kao ključnog pitanja nacionalne bezbednosti Republike Srbije.



Današnjoj aktivnosti prisustvovali su v.d. pomoćnika ministra odbrane za politiku odbrane gospodin Predrag Bandić, rektor Univerziteta odbrane, general-potpukovnik doc. dr Goran Radovanović, , načelnik Vojne akademije pukovnik, prof. dr Srđan Blagojević, načelnik Škole nacionalne odbrane, pukovnik Mićo Suvajac, predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Univerziteta odbrane, naučnih instituta, univerziteta kao i drugi članovi akademske zajednice iz zemlje i inostranstva.

Otvarajući skup, rektor Univerziteta odbrane istakao je da rešenje „kosovskog pitanja“ predstavlja najznačajniju komponentu održavanja i učvršćivanja državno-teritorijalnog integriteta Srbije i stabilnosti u okruženju.

– „Kosovsko pitanje“ zaokuplja posebnu pažnju srpske države još od Berlinskog kongresa i stvaranja Prizrenske lige, da bi u doba druge Jugoslavije zadobilo vitalan značaj za opstanak Republike Srbije. Kao kulturno i duhovno uporište srpskog naroda i države, Kosovo i Metohija predstavlja bezbednosni problem najvišeg stepena s kojim se Republika Srbija trenutno suočava. Naglašena agresivnost koja prati delovanje privremenih prištinskih institucija, posebno ugrožavanje egzistencije srpskog življa u ovom prostoru i njegovog kulturnog i duhovnog nasleđa, čine pretnje nacionalnoj bezbednosti Republike Srbije najvišeg stepena – rekao je general Radovanović.



Nakon rektora Univerziteta odbrane skupu se obratila direktorka Instituta za strategijska istraživanja, vanr. prof. dr Jovanka Šaranović, ukazujući da se pitanje kosovsko-metohijskog problema neprestano nalazi u fokusu istraživačke pažnje Instituta, što se od ovakve institucije i očekuje.

– Aktuelni aspekti krize na KiM iz 1998, Geneza sukoba na KiM iz 2004, Analiza krize i predlog strategije Republike Srbije za rešavanje statusa KiM iz 2004. godine, čine projekte koji su do sada realizovani unutar Instituta po pitanju razmatranja kosovsko-metohijske krize. Pored njih, Institut je pažnju ovom problemu posvetio organizovanjem ili učestvovanjem u različitim naučnim skupovima – istakla je Šaranović.



Iznoseći zaključke, prof. Šaranović je istakla da su današanja izlaganja sasvim sigurno dala jedan novi pogled na kosovsko-metohijsku problematiku i da različite ideje, iznesene tokom skupa, nesumnjivo predstavljaju doprinos strateškom promišljanju mogućih modaliteta rešavanja ove problematike.

Aktuelnost teme, odživ brojnih izlagača i gostiju kao i sadržaj pristiglih radova predstavljali su osnovu za plodotvornu debatu vođenu kroz tri panela: &39;&39;Perspektive kosovsko-metohijske bezbednosti: geopolitički aspekti&39;&39;; zatim &39;&39;Identitetska trvenja: uzroci, uporedne analize i moguća rešenja&39;&39; i, poslednji, &39;&39;Strategija i meka moć u kosovsko-metohijskoj bezbednosnoj paradigmi&39;&39;.